Šta je interna revizija?

Institut internih revizora (The Institute of Internal Auditors (IIA)) definiše internu reviziju na sledeći način: „Interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu ocenjivačku i konsultantsku aktivnost osmišljenu da „uveća vrednost“ i poboljša poslovanje organizacije. Interna revizija kroz sistematičan i disciplinovan pristup koji primenjuje u ocenjivanju aktivnosti, organizaciji pomaže u ostvarivanju ciljeva.“

Interna revizija funkcioniše u skladu sa Standardima i Etičkim kodeksom Instituta internih revizora. Povelja o internoj reviziji uređuje ulogu interne revizije, te neophodno okruženje u kojem revizija može efektivno da funkcioniše i doprinosi uspešnosti organizacije.

Interni revizori

Interni revizori u svom radu treba da se pridržavaju principa relevantnih za poslove interne revizije i ponašaju u skladu sa etičkim kodeksom i međunarodnim standardima interne revizije.
Neophodno je ustanoviti kriterijume za edukaciju i potrebno iskustvo za popunjavanje radnih mesta u internoj reviziji. Zaposleni u internoj reviziji, treba da poseduju znanje i veštine koji su od osnovne važnosti za vršenje revizije u organizaciji.
Interni revizori imaju obavezu stalnog usavršavanja.

Standardi interne revizije

Poslovi interne revizije obavljaju se u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima koje je utvrdio Institut internih revizora. Ovi standardi poznati su i kao Standardi profesionalne prakse interne revizije (Standardi). Više informacija može se naći na sajtu Instituta internih revizora www.theiia.org
Obaveza je svih internih revizora da se pridržavaju ovih Standarda.
Svrha Standarda je da:

  • utvrde osnovne principe ispravne prakse interne revizije;
  • pruže okvir za obavljanje i promovisanje niza poslova interne revizije, koji „uvećavaju vrednost“ organizacije i od kojih ona ima koristi;
  • ustanove osnovu uspešnosti poslova interne revizije;
  • podstiču poboljšanje procedura i aktivnosti organizacije.

Etički kodeks

Etički kodeks obuhvata principe koji se odnose na profesiju i praksu interne revizije, kao i pravila ponašanja, kojima je propisano ponašanje internih revizora. Etički kodeks podjednako važi za lica i za organizacije koje se bave pružanjem usluga interne revizije.
Etički kodeks ima za cilj da promoviše opštu etičku kulturu onih koji se profesionalno bave internom revizijom.
Za profesiju interne revizije Etički kodeks je neophodan budući da je revizija zasnovana na poverenju koje se pridaje njenoj objektivnoj oceni upravljanja rizicima, kontrola i upravljanja uopšte. U Etičkom kodeksu definicija revizije uključuje više od dve osnovne komponente:

  • principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije;
  • pravila ponašanja koja ilustruju norme ponašanja koje se očekuje od internih revizora. Ova pravila predstavljaju sredstvo pomoću kojih se Principi primenjuju u praksi i vodič za etičko ponašanje internih revizora.

Kodeks se odnosi na zaposlene koji obavljaju poslove interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Nepoštovanje etičkih zahteva koji su ovde navedeni vodi pokretanju disciplinskog postupka protiv pojedinaca zaposlenih u službi interne revizije.

Principi
Od internih revizora očekuje se da primenjuju i promovišu sledeće principe:

  • Integritet
    Interni revizori kroz svoj integritet stiču poverenje, te time obezbeđuju osnovu za pouzdanost njihovog suda.
  • Objektivnost
    Interni revizori moraju da pokažu najviši stepen objektivnosti u prikupljanju, oceni i predočavanju podataka vezanih za aktivnost, odnosno proceduru koja je predmet revizije. Interni revizoripružaju izbalansiranu ocenu svih relevantnih okolnosti bez nepotrebnog uticaja sopstvenih interesa, odnosno uticaja drugih lica na njihovo mišljenje.
  • Poverljivost
    Interni revizori poštuju vrednost i vlasništvo podataka koje prime i ne obelodanjuju ih bez odgovarajućeg ovlašćenja, izuzev u slučajevima kada postoji zakonska ili profesionalna obaveza da to učine.
  • Stručnost
    Interni revizori u obavljanju poslova interne revizije primenjuju neophodno znanje, veštine i iskustvo.

Pravila ponašanja u smislu Etičkog kodeksa
Integritet
Interni revizori :

  • svoj posao obavljaju pošteno, odgovorno i sa dužnom pažnjom;
  • postupaju u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije i podatke obelodanjuju samo kad se to zahteva zakonom;
  • ne učestvuju svesno u nezakonitim radnjama, odnosno ne bave se radnjama koje diskredituju profesiju interne revizije ili organizacije;
  • predstavljaju i daju doprinos zakonitim i etičkim ciljevima organizacije.

Objektivnost
Interni revizori:

  • ne učestvuju u radnjama, odnosno vezama koje mogu ugroziti ili se može smatrati da ugrožavaju nepristrasnost revizorske ocene. Pomenuto učešće uključuje one radnje, odnosno veze koje mogu biti u sukobu sa interesima organizacije. Svako postojanje sukoba interesa predočava se načelniku službe interne revizije. U slučaju da sukob interesa postoji kod načelnika službe interne revizije, on će ga predočiti ministru finansija;
  • ne prihvataju darove, poklone, usluge ili bilo šta što može ugroziti ili se može smatrati da ugrožava profesionalni revizorski sud;
  • obelodanjuju sve materijalne činjenice koje su im poznate, bez čijeg obelodanjivanja bi se izveštaj o aktivnostima koje su predmet revizije mogao pogrešno interpretirati.

Poverljivost
Interni revizori:

  • su oprezni u korišćenju i zaštiti podataka koje su prikupili tokom obavljanja svojih dužnosti;
  • podatke ne koriste zarad lične koristi, odnosno na bilo koji drugi način koji je protivzakonit ili nanosi štetu zakonitim i etičkim ciljevima organizacije;
  • ne obelodanjuju podatke neovlašćenim licima ukoliko za to ne postoje zakonski ili profesionalni razlozi.

Stručnost
Interni revizori:

  • rade isključivo na poslovima za koje poseduju neophodno znanje, veštine i iskustvo;
  • obavljaju poslove interne revizije u skladu sa standardima i metodologijama interne revizije koje je utvrdio ministar finansija;
  • vode računa o tome da steknu neophodne osnovne veštine potrebne za vršenje revizije na efektivan i profesionalan način;
  • preuzimaju odgovornost za kontinuirano usavršavanje svoje stručnosti kako bi kvalitet i efektivnost interne revizije podigli na viši nivo.

Povelja interne revizije

Svrha povelje je da jasno naznači ulogu interne revizije, te da pojasni okruženje neophodno da bi interna revizija mogla da funkcioniše efektivno i da organizaciji uveća vrednost. Pored toga, povelja navodi i vezu u radu između internih revizora i organizacije. Povelja interne revizije treba da:

  • ukratko navede ulogu interne revizije;
  • predstavi obim posla interne revizije;
  • objasni na koji način će se obezbediti nezavisnost interne revizije;
  • navede odgovornosti načelnika službe za internu reviziju i odgovornosti rukovodioca organizacije;
  • detaljno navede strukturu izveštavanja; i
  • objasni vezu između interne revizije i ostalih organa – na primer, Državne revizorske institucije.

Planiranje interne revizije

Planiranje revizija je neophodno budući da internoj reviziji omogućava: ostvarivanje ciljeva, utvrđivanje prioriteta i obezbeđivanje efikasnog i efektivnog korišćenja resursa. Planiranje pored toga pruža:
Planiranje je ključni deo procesa revizije i obuhvata četiri faze.

  • Prvu fazu ovog procesa predstavlja Strateški plan koji navodi pokrivenost revizijom u naredne tri do pet godina i predstavlja osnovu celog procesa planiranja.
  • Druga faza je Godišnji plan rada koji je zasnovan na prvoj godini Strategijskog plana i detaljno navodi revizije koje će se obaviti u narednih dvanaest meseci.
  • Treća faza su Operativni planovi, koji navode resurse potrebne za ostvarivanje Godišnjeg plana rada. Operativni planovi se revidiraju i ažuriraju tokom cele godine, uzimajući u obzir šta je stvarno realizovano.
  • Konačno, Planovi zadataka revizije se pripremaju na početku svake revizije navedene u Godišnjem planu rada.